Tokom marta, kao i prethodne dve godine, u Gornjem Matejevcu i Nišu organizovale smo događaje u okviru internacionalnog festivala ‘Krik Žene’. Ove godine pod sloganom ‘To nije igra’ u cilju podizanja svesnosti o i borbe protiv dečijih i maloletničkih brakova.
U okviru festivala održale smo 4 radionice terapijskog pisanja poezije (po 2 za devojčice i žene) iz kojih se izrodilo oko 30 pesama od kojih su neke predstavljene na završnom događaju. Kao i uvek pisanje poezijie, naročito na ovaj način poziva otvorenost, emocije i povezivanje oko nekih univerzalnih tema -gubitaka, nasilja, straha, prijateljstva, lične moći i sjaja, vidljivosti, usamljenosti…
Pored ovoga, zahvaljujući našim prijateljima iz Udruženja Nova Mreža, smo imali prilike da vidimo 5 kratkih dokumentarnih filmova lokalnih autorki koji su nastali u okviru projekta ‘Budućnost: Ženska istorija Niša’. Filmovi su za temu i inspiraciju imali značajne žene iz Niša i okoline čija važnost po pravilu ostaje neprepoznata. Projekcija je bila u Gornjem Matejevcu, sva mesta su bila popunjena i publika je posle svakog filma imala kratku diskusiju i razgovor o filmu ali i o ženama koje su ih inspirisale.
Imale smo i jednu uličnu akciju. Ako ste imali priliku da nas čujete znate da smo pevale tri pesme. Izabrale smo tri ženska glasa da ispričano priču o ženama koje izlaze iz nasilnih, toksičnih, nefunkcionalnih odnosa. Pevale smo Senidinu pesmu – Senida da ilustrujemo koliko zapravo snage i ljutnje treba da se suprotstavimo ne samo partneru nego i kulturi da bismo otišle. Pesmom Sama, Bojane Vunturišević, smo se pričale o psihološkim procesima i prihvatanju samoće uživanju u njoj i u sebi. I završile smo pesmom Štit, Ide Prester, jer i kad žene urade sav gore navedeni ogroman posao na osvajanju svoje slobode i autonomije – one nisu bezbedne. Potrebna je zajednica da stane ispred njih, da ih podrži i zaštiti od daljeg nasilja. Rešene smo da ovo postane kontinuirana akcija, pa ako ste iz Niša i hoćete da pevate sa nama – dobro nam došle. A i lako je samoorganizovati se, sakupite par drugarica, izaberite pesme i oterajte strah iz mračnih ulica, prolaza, parkova, ulaza, sa autobuskih stajališta…
Imale smo i jedan susret na kome nam je Zorana iz KU ‘Wandelust’ pričala o ženskoj primenjenoj umetnosti i simbolici i magijskom značenju šara na pirotskim ćilimima. Ovo je ujedno bio ipoziv ženama da se pridruže zajednici za podršku koja će da se okuplja u noći mladog meseca.
Na završnom događaju festivala smo predstavile sve što smo radile u martu. Domaćin nam je bila Evropska kuća Niš. Čitale smo poeziju, pevale, pričale o projektima, filmovima i idejama. Pridružile su nam se i drugarice iz Dedine garaže i pokazale nam kako se poezija peva. Sve u svemu divan mart za nas. Vidimo se o sledeće godine!
Mi smo poezija, mi smo umetnost, mi smo KRIK!