O trasformaciji se najlakše uči u prirodi. Kad dođete na eko grupu iz nedelje u nedelju, mesto na kome radite se menja, trava raste, kosi se, raste ponovo, voćke cvetaju rastu, sazrevaju, razboljevaju se, trule, cveće cveta i vene…
Promena je prirodna, dok je nepromenljivost veštačka tvorevina proistekla iz naše potrebe da imamo kontrolu na kojoj nam onda počiva doživljaj sigurnosti. Malo se zavaramo, ali onda nam je tako teško da prihvatimo da se sve menja, mi, ljudi oko nas, sredina u kojoj živimo… Javlja se potreba da peglamo bore, da nam u 40. prijaju iste stvari koje su nam prijale kad smo imali 20, da nam veze i odnosi uvek budu podjednako uzbudljivi kao na početku, da nas deca sa 14 gledaju sa istim divljenjem kao kad su imali 4 godine… Prihvatanje toga da se sve menja, da se mi menjamo, je jedna od velikih lekcija koje su nam postale daleke kada smo se zatvorili u komfor ozidanih kockica, daleko od neudobnosti prirode.
Pavit (na slici), biljka koja raste svuda oko naše kuće, se transformiše stalno i trenutno postoji u tri forme – cvet, paučić i oblačić. Pavit je inače, kaže Bah koji se bavio cvetnim esencijama, cvet sanjara – daydream-era… sanjara koji na primer kisnu jer im je palo na pamet da je pravi trenutak da fotkaju pavit umesto da se čim pre sklone negde gde je suvo. Da l’ nas pavit okružuje zato što smo sanjari ili smo mi sanjari jer nas obrasta pavit, pitanje je sad?