‘Život je samo jedna Roršahova mrlja, znate.’ Alan Vots
Vreme je završnih i prijemnih ispita. I drugih ispita pride, al’ o tome drugi put…
Donela su mi deca iz škole anketu da popunim, i ja doživim vrlo jasan uvid. Sve što mislim da je bitno da škola uradi – ona ne radi, a ono što zapravo radi – smatram nebitnim. Sistem ih jako lepo priprema da ostanu u sistemu, tako bar meni deluje. Dobro ih sprema za završne i prijemne ispite, za takmičenja. Ne uči ih kako da primene znanje, da povezuju različite predmete, da se na to znanje oslone… Ako postoje naznake da se to dešava, to je delo entuzijazma pojedinaca (koji se nekako ni sami baš ne uklapaju u gore pomenuti sistem).
Svake godine u ovo doba tenzija koju pravimo oko ocena, željenih škola, fakulteta, oko rang lista i spiskova, oko crta i onih iznad i onih ispod… pa sad me već rastužuje… Mnogo buke ni oko čega, što bi rek’o kolega Šekspir.
U cilju smanjenja pritiska, obratite pažnju na to da izabrana škola ne određuje kvalitet ljudi koji će iz nje izaći, ne određuje uspeh u životu, ne određuje sudbinu, ma čak ni buduću profesiju ne određuje, ne određuje kvalitet odnosa koje će vaše dete da pravi… Utiče na to šta će (ili neće) mladi ljudi da uče narednih nekoliko godina, u kojoj će zgradi da provode vreme, s kim će da sede u klupi, sa kojih časova/predavanja će da beže…
Ajde sad jedan kolektivan dubok udah i lagani izdah. Opustite se. Oni koji hoće da uče, učiće gde god da su. Oni koji su rešili da zarade puno novca, zaradiće ga. Oni koji su rešili da imaju visok status u društvu, imaće ga. Oni koji su rešili da iskoriste svoj potencijal, iskoristiće ga. Oni koji ne budu hteli – neće. Na ovaj način ili onaj. Nikakav pritisak to neće promeniti.
Jasno stavljanje do znanja da to da li će upisati/položiti/završiti ili neće ne pravi nikakvu razliku u tome kako ih vidite, koliko ih volite, u kojoj meri ih prihvatate, može zapravo da pomogne.
Drugim rečima – ‘Bilo da uradiš ili ne uradiš, ti si meni OK.’
Stvarnost je zapravo kao Roršahova mrlja, tako da je ono što vidimo u svojoj deci i njihovoj budućnosti, više odraz nas samih, naših strahova, ideja, osobina negoli naše divne, neponovljive, fantastične dece, bez obzira na to koju školu će da upišu ili neće.