Ukoliko biste voleli da napravite podržavajuću zajednicu za sebe i samim tim za druge, bilo da imate ljude koje biste voleli da povežete u zajednicu, bilo da tek treba da ih nađete, bitno je da ozbiljno razmislite o temelju te nove strukture.
Prve 3 stvari koje je bitno da znate o zajednici koju formirate su:
1. Namera – Ovo je odgovor na pitanje zašto mi/nam je bitno da baš ova zajednica postoji? Kako hoćemo da budemo jedni sa drugima? Koja je funkcija ove zajednice? Namera ne mora biti jasan i konkretan cilj, ali mora da da nekakvu orjentaciju zajednici. Na primer, ako hoćemo da napravimo grupu podrške – očigledna je namera da međusobno pružimo poršku, neophodno je da otvoreno razgovaramo šta za koga znači podrška, i jel to znači da se sastajemo da ispričamo svoje trenutne probleme i da nas neko čuje, ili je to da dobijemo ohrabrivanje za neki novi poduhvat, ili je to da nam neko pričuva decu, priskoči oko kuvanja ručka… Namera određuje ‘ton’ zajednice i zajednica koja je za podršku će imati potpuno drugačiji vajb od one koja je napravljena za zabavu, drugačiji od one koja je napravljena za učenje, drugačije od one koja je formirana radi obavljanja nekog posla…
2. Struktura – Ovo je odgovor na pitanja: ko je u zajednici (a ko nije)? i kako se ponašamo u zajednici? Da li je ova zajednica otvorena ili zatvorena? Da li ima neke uslove članstva ili ne? Kolika je? Kako postoji u vremenu i prostoru? Ova struktura nam je potrebna da bismo mogli da se osećamo sigurno. Nekim ljudima je prijatno samo u zatvorenim zajednicama, a nekima je prijatno da stalno upoznaju nove ljude, a nekima će oba biti u redu ali im je bitan kontekst (koji je stepen bliskosti koji se očekuje, na primer). Druga bitna stvar oko postavljanja granica je da se dogovorimo ili da bar jasno kažemo šta nam je potrebno da bi se u zajednici osećali bezbedno i šta nam je potrebno da možemo da se odvažimo da rastemo.
3. Razmena – Ovo je odgovor na pitanje: šta ću da dam ovoj zajednici i šta bih voleo/la da dobijem ovde? Da bi zajednica mogla da funkcioniše mi se na nešto obavezujemo, nekad je to vrlo jednostavno poput – pojaviću se na susretima, podučiću druge onome sto znam, uvažiću te dok pričaš… I druga strana je – potrebno mi je da ovde dobijem nešto, opet može biti jednostavno – da me čuješ i vidiš, da me ne osuđuješ, da se osetim prihvaćeno, da nešto naučim… Jako je bitno da oba dela budu jasno izrečena i da se priča o tome da li je to izvodljivo, nije, ne znamo da li je ili ne…
Bez obzira da li hoćete da učvrstite veze sa drugaricama ili porodicom, ili da napravite krugove za međusobno čuvanje dece, ili ekipu za igranje društvenih igara, ili bend, ili grupu za učenje, volontersku organizaciju, … Ako znate odgovore na ova pitanja i pričate o tome otvoreno sa ljudima sa kojima pravite zajednicu na samom početku izbeći ćete česte nesporazume i konflikte koji razbijaju zajednice.