Sve je jači trend individualizovanja i odvajanja. Kako kaže Jungov zakon individuacije u Marfijevom zakonu: ‘Svako hoće da oljušti svoju bananu.’ i to je, naravno, u redu.
Međutim, kao što to često biva, mi kad krenemo da rešavamo neki problem odemo u drugi ekstrem. Mi smo hteli da rešimo zavisnost od zajednice i da možemo da budemo nezavisni i slobodni da ostvarimo svoje potencijale – Super! I došli smo do toga da smo toliko nezavisni da su svi manje ili više na ivici izgaranja, premoreni, usamljeni i da imamo slobodu da ostvarimo svoje potencijale, ali nemamo vremena, niti podrške za to.
Kao psihoterapeutkinja vidim da postoji trend i da veliki broj ljudi koji dolaze na psihoterapiju, ne dolazi zato što im treba psihoterapija – nego zato što im treba zajednica – da ima neko ko obraća pažnju na to kako su, da ih zbrine kad su bolesni, da im podrži osećaj sigurnosti, da da smisao zarađivanju i trošenju para, da ih vrati u kontakt sa hranom koju jedu, da imaju ‘selo’ koje odgaja decu i koje brine o starima sa ljubavlju i poštovanjem… Mi smo na svom putu ka individualizaciji probali da rešimo ove probleme kroz institucije – ali taj eksperiment nije uspeo, a sa njim ni nuklearna porodica.
Zajednica bazirana na poverenju, iz koje rastu ljubav, prepoznavanje, podrška i doživljaj pripadnosti, jeste jedan način da izlečimo epidemiju usamljenosti i epidemiju izgaranja, ili to bar meni tako deluje. Povezivanje i kontakt sa drugima su nam neophodni ako želimo da budemo dobro – zdrava zajednica je temelj zdravih ljudi.
7 funkcija zajednice predstavljaju poslove koje male, lokalne ili interesne (koje se prave oko zajedničkog interesovanja) zajednice preuzmu na sebe kada hoće da rastu i razvijaju se ( prema J. McKnight i J.P. Kretzmann):
1. Zajednica omogućava i podržava zdravlje – fizičko i mentalno. Ona na vrlo jednostavan način zadovoljava naše potrebe za prepoznavanjem, pripadanjem, podrškom, strukturom, stimulacijom… što nam omogućava da se zdravo razvijamo i budemo dobro.
2. Zajednica daje osećaj sigurnosti. Kada se ljudi u zajednici poznaju onda je njihova bezbednost a i osećaj da su sigurni značajno intenzivniji, kao i doživljaj da su im značajni ljudi (deca, roditelji, partneri, prilatelji) bezbedni u toj zajednici.
3. Zajednica vodi računa o okolini u kojoj postoji, odnosno ekološka je. Ne bacaš đubre tamo gde živiš. Kada su ljudi svesni svoje odgovornosti za životnu sredinu, oni onda brinu o tome da je trava pokošena, da je ispred kapija počišćeno, ali i da čuvaju i poštuju ono što ima.
4. Zajednica oblikuje lokalnu ekonomiju. Koji će poslovi zaživeti, da li će se ulagati u klupe ili ljuljaške, koji će proizvođači biti uspešni i uspeti da plasiraju proizvode, da li će se podržati male radnje ili velike korporacije… su samo neke od stvari koje oblikuju ekonomiju.
5. Zajednica utiče na lokalnu proizvodnju hrane. Zajednice spontano žele da podrže svoje članove, što znači da će verovatno kupovati lokalno uzgajanu hranu, svežu, dostupnu i jeftiniju od one koja je u supermarketima.
6. Zajednica odgaja našu decu. (Probali smo da prebacimo ovu funkciju na vrtiće i škole.) Svi odrasli brinu o svoj deci. Vaspitavanje nije poduhvat samo jedne osobe ili para. Podići dete je posao za koji su odgovorni svi odrasli u jednoj zajednici. Da bi mogli da delaju u tom pravcu oni moraju poznavati roditelje i dete, a važi i obrnuto.
7. Zajednica ko-kreira negu i brigu o svojim članovima. (Probali smo da prebacimo ovu funkciju na zdravstvo i socijalnu zaštitu.) Kada se brinemo o nekome koga poznajemo njegovo iskustvo kontakta sa onim koji neguje je sasvim dugačiji nego kad je broj u statistici ili ime na listi… zato što je i naše angažovanje drugačije i uključuje jednu emotivnu komponentu koja često bude, potpuno razumljivo, ‘isključena’ kod negovatelja od profesije, poput lekara, socijalnih radnika, psihologa, medicinskih sestara… Humana nega dolazi iz zajednice.
Kada zajednice odluče da se organizuju oko ovih zadataka, zadovoljstvo, osećaj svrhovitosti i dobrobiti njihovih članova raste. Velikim delom zato što shvatimo da smo vredni i da nismo bespomoćni, da možemo da promenimo situaciju u kojoj živimo.