Jedna od meni dragih je priča Fanite Ingliš, o motivatorima ili nagonima, iz milošte nazvanim Survia, Passia i Transcia. Ovi nagoni upravljaju našim životom i valjalo bi da budu u balansu, ako nisu – u problemu smo.
Nagon preživljavanja (Survia) nas motiviše da ostanemo u životu i pokreće nas na akcije koje nam to omogućavaju. Vidljiv je od starta i on je razlog zbog kog bebe sisaju iako im je to možda naporno. Zato što ovaj nagon postoji mi registrujemo svoju zavisnost od odraslih koji se brinu u o nama i gledamo dam im se adaptiramo čim možemo i koliko možemo da nas ne bi ostavili. Plač i dozivanje su jedno od osnovnih ispoljavanja ovog nagona, kasnije je to da tražim šta mi je potrebno i to sebi obezbedim, bilo hranu, kontakt, pokret…
Ekspresivni nagon (Passia) nas motiviše da izrazimo sebe, prvo kroz kreativnu upotrebu glasova koje možemo da proizvedemo, onda pokreta, onda kreativnim korišćenjem resursa… Ovo je nagon koji nas tera da stvaramo, da delujemo u svetu i na svet na nove, naše načine. Ovaj nagon je nagon za akcijom i rađenjem stvari, zato što želimo, zato što možemo. Passia je motivator koji vodi u napredak lični i globalni.
Nagon za povlačenjem (Transcia) nas vodi u ćutovanje, u pasivnost i odmor. I trenutnom rasporedu i poretku sveta u našoj kulturi on je najugroženiji, zato što je nepodržan, često shvata kao lenjost, nedruštvenost i slično. Međutim naša potreba za snom, za ćutanjem, za tišinom je normalna. Vreme koje provedemo u povlačenju je vreme koje nam služi da se povežemo sa sobom i sa onim što je veće od nas Prirodom, Naukom, Bogom, Univerzumom, Precima, šta god da je to u sistemu vrednosti koji je naš.
Ako postoji disbalans u snazi svakog od ovih motivatora u nama nastaće problemi u životu, jer nešto fali ili ga ima previše.
Priča o motivima
